ISHRANA DECE

ISHRANA I ZDRAVLJE DECE

Prva hrana posle majčinog mleka mora da bude tečna – „supa“ od belog pirinča. Ona povećava protok Či energije, krvi i drugih telesnih tečnosti i istovremeno jača slezinu, harmonizuje želudac i otklanja preteranu vlažnost.

Jelovnik odojčeta ne treba da bude raznovrsan kao kod odraslog čoveka, njemu su svi ukusi novi. Jako je važno da se neka određena hrana u određenom trenutku uključi u obrok i da se nastavi sa njom – sve dok ne bude uvedena druga vrsta hrane. Prilikom uključenja nove vrste hrane, roditelji treba da prate kako je dete usvaja, dok organi za varenje ne ojačaju u dovoljnoj meri da bi organizam mogao da se izbori sa novom hranom bez uzgrednih efekata. Ako se kod uvođenja nove hrane primete simptomi nevarenja, tu hranu treba privremeno izbaciti. Roditelji treba da sačekaju par nedelja ili mesec dana, i da ponove pokušaj. Ako se tokom nedelje dana ne pojave simptomi nevarenja, onda može da se smatra da organizam deteta može da se izbori sa ponuđenom vrstom hrane i možemo preći na uvođenje sledećeg ukusa.

Ako previdimo simptome kao što su retka stolica, zatvor ili intenzivno stvaranje gasova, nesvarena hrana se nagomilava u crevima i dolazi do zastoja hrane i pojave sluzi u stolici, nosu ili u plućima. Ako se zbog uvođenja nove hrane u dečji obrok primeti povećana količina sluzi, i u tom slučaju treba prekinuti sa tom hranom i ponoviti pokušaj posle par nedelja.

Pri istovremenom uvođenju nekoliko vrsta hrane ili zbog nepoštovanja makar jednonedeljnog roka za uvođenje nove namirnice, roditelji ne mogu da dobiju tačnu informaciju o tome kako organizam deteta reaguje na ovu ili onu hranu. Zato je tu važna postepenost i strpljenje. Ovde treba postupati isto kao i kod „eliminacioniih“ dijeta koje se koriste za lečenje i sprečavanje alergije na hranu. Ukoliko na ovaj način uvodimo nove vrstu ishrane možemo da izbegnemo nastanak alergije na hranu kod dece. U KM, alergija na hranu kod dece nastaje uzimanja hrane koja se teško vari. Ne svarena hrana oslobađa mehanizame raznih bolesti koje su izazvani zadržavanjem hrane i sluzi (videti kako se razboljevamo).

Posle „supe“ od belog pirinča u dnevni obrok deteta uvodi različito povrće: kuvana, ispasirana šargarepa, krompir pire, zelene mahunarke ili grašak. Najpre treba uzimati povrće koje je hranljivo i najvažnije, koje se lako usvaja. No, ono i ne mora da bude izuzetno hranljivo. Obično povrće nije bogato mastima i ne sadrži belančevine koje se teško apsorbuju. Namirnice sa velikim sadržajem belančevina životinjskog porekla (meso, jaja i sirevi) i proizvodi od brašna mogu se ostaviti za kasnije  kada ojačaju organi za varenje. Npr. kuvani kukuruz, odložiti za mnogo duži period, jer i varenje odraslih ne može da se izbori sa neusitnjenim zrncima.

Treba istaći da se u KTM smatra da pšenica stvara sluz. Ova žitarica se teško vari, teže od pirinča, duže se zadržava u crevima. Klasici KTM odvraćaju od ishrane male dece neprepečenim pšeničnim hlebom, koji se zadržava u crevima i tako oštećuje funkciju slezine i varenja. Deca ne treba da piju voćne sokove, naročito ne iz frižidera. Oni su preterano slatki i po pravilu mnogo hladni, dovode do poremećaja varenja i izazivaju nagomilavanje sluzi. Mala deca ne treba da jedu mnogo hleba, jer šteti slezini i dovodi do obrazovanja sluzi. Mala deca ne treba da jedu sirovo povrće. Ne treba da jedu previše sira. Kikiriki puter je dozvoljen u izuzetno malim količinama, jer kikiriki doprinosi povećanju supstance Jin u organizmu. Vlažnost i sluz imaju s tim veze. S gledišta kineske medicine, kikiriki se teško vari i dovodi do obrazovanja sluzi.

Pored toga, deci ne treba davati slatke konditorske proizvode i sladoled. Slatkiši slabe slezinu i dovode do obrazovanja sluzi. Što se tiče sladoleda, osim što je suviše sladak znatno doprinosi obrazovanju vlažnosti (jaja i šlag) i šteti Jang Či slezine (niska temperatura).

Na spisku neželjnih namirnica i napitaka koje se koriste za ishranu male dece, roditelji će odmah otkriti one koje čine glavni deo prosečnog dnevnog obroka njihove dece. To su sirova šargarepa i celer, sir, krekeri i hleb, kikiriki puter i voćni žele, hladno mleko i voćni sokovi. To je razlog zašto naša deca često pate od otitisa, hroničnog kašlja i alergije na hranu. Kada mališan oboli od prehlade, tonzilitisa, kašlja ili otitisa, događa se da je u četiri od pet slučajeva dete pre bolesti bilo na slavlju i jelo slatkiše i sladoled.

U obrok malog deteta što kasnije treba uvesti obrok čvrste, sirove i hladne hrane. To znači i uzdržavanje od čestog konzumiranja mlečnih proizvoda, jaja i slatkiša. Ishrana malog deteta mora da sadrži mnogo složenih ugljenih hidrata i manju količinu mesa, jaja i mlečnih proizvoda.

Treba kontrolisati stolicu kod deteta. Retka stolica često znači da dete jede suviše slatkiša. To može da znači i neumereno konzumiranje sladoleda – najopasnije poslastice. Preterivanje sa slatkišima dovodi do oštećenja slezine, zbog čega ona gubi kontrolu nad podelom čiste i mutne supstance. Ako ne dođe do razdvajanja čiste i mutne supstance, dolazi do nastanka vlažnosti, a vlažnost i nevarenje kao konačan rezultat daju retku stolicu i proliv. Retka stolica kod malog deteta nastaje zbog nepravilne ishrane: treba da pratimo sluz u toko jednog-dva dana.

Ako je proizvodnja sluzi postala intenzivnija, tada obično govorimo o nastanku kijavice ili vlažnog kašlja, upali krajnika ili otitisu. Glavni uzrok ovih bolesti je nepoštovanje pravilne dijete. Ako roditelji na vreme obrate pažnju na retku stolicu kod deteta i unesu izmene režima ishrane, te bolesti bi se mogle izbeći. Ako je stolica malog deteta normalnog izgleda i u njoj nema mnogo sluzi, onda je dijeta u normali. Ako posle pojedenog slatkiša ili sladoleda stolica postane tečna, to je već važan signal.

Šta treba da uradite ako je zbog nepravilne ishrane kod vašeg deteta nastala prevelika sklonost ka određenim namirnicama?

Kinezi imaju poslovicu koja se približno može prevesti na sledeći način: „Loše je grešiti, ali je mnogo gore ne pokušati ispraviti grešku“. Ako se dete razboli zbog nepravilne ishrane, ne mislite valjda da će ozdraviti ako nastavite da ga hranite na isti način. Dete može da odbija ponuđenu hranu koja je za njega korisna, i da traži onu na koju se navikao i koju je zavoleo, ali roditelji treba da budu uporni i dete će na kraju popustiti. Možda će se joguniti i negodovati, ali neće gladovati. Roditelji su odgovorni za svoje dete i dužni su da se ne obaziru na negodovanje i da učine sve kako bi se privikao na novu, za njega korisniju hranu. Roditelji mogu i da ostave sve po starom – to je ono o čemu oni odlučuju. Ipak, treba da im je jasno: ili zdrava dijeta i zdravo dete ili ranija nezdrava ishrana i ne zdravo dete.